Untitled

Javni čas u Šabačkoj gimnaziji

Mutno beogradsko popodne i čekanje onih, koji su se zbog beogradskog špica s mukom probijali kroz prometne kolapse do Etnografskog muzeja, nije pokvarilo dobro raspoloženje, prepolovljenog, Srpsko-jevrejskog pevačkog društva. Radni dan, ispiti……bili su opravdanje da ne mogu svi ići na put u Šabac, ali brojni održani časovi pripremili su članove za sva iznenađenja i razne napore, pa i da nastupe kao kamerni hor!! Uostalom, nije važan broj već zvuk i kvalitet!

U saradnji sa šabačkim Narodnim muzejem i direktorom, ljubaznim gospodinom Stankovićem, javni čas „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“ – muzika piše sećanja (autora Marlene Weinberger – Pavlović) organizovan je u lepoj, staroj šabačkoj gimnaziji. Prijatna atmosfera već uigranog tima, učinila je da se osećamo kao kada smo sa školom išli na izlet! Dr. Milan Koljanin, redovnim učešćem na ovim časovima/radionicama, gotovo da je postao član hora, a dragi gospodin Aleksandar Mošić ne samo da je čest učesnik naših časova/tribina već je i blisko vezan za hor. Pored toga što je počasni predsednik, njegovi preci su nekada davno bili osnivači i predsednici Srpsko-jevrejskog pevačkog društva.

Uzbudljiva vožnja do Šapca (vozač je sve vreme jednom rukom držao mobilni telefon i pričao, a drugom vozio!) uz čavrljanje, grickalice i šalu, brzo je prošla.

Lepo očuvana, stara Šabačka gimnazija, sa prelepim, negovanim vrtom, odavala je sjajan prvi utisak, koji je potvrđen susretljivošću ljubaznih profesora (gospođe Slavice Ilić, pomoćnika direktora, i istoričara, profesora Zorana Bogdanovića) i pomoćnog osoblja.

Uz posluženje, tehničke provere, raspevavanje, malo ulepšavanje, brzo je stigao početak četrnaestog časa/tribine. Učenici i profesori ispunili su veliku svečanu salu, a hor je „okupirao“ scenu. Svi smo bili na broju osim pofesora Popadića, koji je ovaj put dobio opravdani izostanak!

Kao uvek do sada, publika je sa velikom pažnjom, u apsolutnoj tišini, pratila izlaganja i slušala izvođenje Srpsko-jevrejskog pevačkog društva, koje kroz muziku opisuje i potkrepljuje istorijske činjenice M. Koljanina i istinitu priču preživelog A. Mošića, koji je opisao i neke dramatične šabačke događaje kojima je bio slučajni očevidac.

Aplauz učenika bio je potvrda da je sve bilo kako smo planirali i želeli.

Kraj je „zaslađen“ posluženjem novo postalog kapetana Dragana, glavnog tenora hora. Zadovoljni, u dobrom raspoloženju i u trci da se stigne na noćni prevoz, doputovali smo u Beograd. Naravno, već su u planu sledeći javni časovi/tribine… Ove godine ćemo ostvariti planiranu čarobnu cifru, preko 5000 – 6000 direktnih učesnika (prvenstveno mladih).

Marlena Weinberger – Pavlović

24. april 2012. godine